субота, 08. децембар 2018.
петак, 07. децембар 2018.
Svečano otvoren jubilarni festival "Merilinka"
Svečano otvoren jubilarni festival "Merilinka"
N1 Info pre 8 sati
Deseti, jubilarni, međunarodni festival LGBT filma "Merlinka" svečano je večeras otvoren u punoj Velikoj sali Doma omladine Beograda.
Festival je otvorio Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, a u ime partnera čija je zemlja ove godine u fokusu festivalskog programa, govorio je Matijas Šikorski, šef političkog odeljena Ambasade Nemačke u Srbiji.... »
Festival "Merlinka" naredna tri dana u Beogradu VIDEO
B92 pre 10 sati
Deseti, jubilarni, Međunarodni festival filma „Merlinka" održaće se od 6. do 9. decembra u Domu omladine Beograda. U toku četiri festivalska dana na programu će biti više od 100 filmova iz 35 država.
Svečano otvaranje festivala je večeras, a publika će imati prilike da vidi ostvarenja iz evropskih zemalja, Paragvaja, Brazila, Rusije, Indije, Kine i Australije. Mnogi od filmova nagrađivani su na najprestižnijim svetskim... »
Bez posla ostaje 1.240 železničara
"Srbija Kargo", "Infrastruktura železnice Srbije" i "Železnice Srbije", tri od četiri akcionarska društva na koja je 2015. godine podeljena srpska železnica, do kraja godine otpustiće ukupno 1.240 radnika, piše "Blic".
S obzirom na to da u železničkom sektoru u sva četiri društva radi ukupno 11.496 zaposlenih, broj zaposlenih će biti smanjen za više od 10 odsto. "Srbija Kargo" napustiće najveći broj zaposlenih 776, "Infrastruktura železnice... »
BEOGRAD - "Srbija Kargo", Infrastruktura železnice Srbije" i "Železnice Srbije", tri od četiri akcionarska društva na koja je 2015. godine podeljena srpska železnica, do kraja godine otpustiće ukupno 1.240 radnika, piše "Blic".
S obzirom na to da u železničkom sektoru u sva četiri društva radi ukupno 11.496 zaposlenih, broj zaposlenih će biti smanjen za više od 10 odsto. "Srbija Kargo" napustiće najveći broj zaposlenih 776, "Infrastruktura železnice... »
Jedina kompanija u kojoj se neće menjati broj zaposelnih je "Srbija voz"
"Srbija Kargo", "Infrastruktura železnice Srbije" i "Železnice Srbije", tri od četiri akcionarska društva na koja je 2015. godine podeljena srpska železnica, do kraja godine otpustiće ukupno 1.240 radnika. S obzirom na to da u... »
понедељак, 03. децембар 2018.
недеља, 02. децембар 2018.
субота, 01. децембар 2018.
Država ignoriše štetu od malih hidroelektrana
Majmunska posla
Država bi morala da donese odluku o obustavi izgradnje MHE na planinskim rekama, uvažavajući ne samo iskustva drugih zemalja i sadašnja mišljenja građana i stručnjaka, već imajući svest da od te odluke zavisi i da li će buduće generacije živeti u ekološki zdravoj Srbiji
Vlast se ne postavlja samo prema sopstvenim građanima i stručnoj javnosti, koji upozoravaju da su mini-hidroelektrane u planinskim rekama ekološka katastrofa, kao tri majmuna - ne pričam, ne vidim, i ne čujem - već sada ignoriše i evropske preporuke. A kako ignoriše evropsku Energetsku zajednicu (EZ), čiji je Srbija član, pokazuje primer sela Rakita na Vlaškim planinama kod Stare planine. Meštanima Rakite ovih dana jedino je preostalo da svojim telima pokušaju da sačuvaju svoju reku i selo od bahatih investitora. Jedino ministar zaštite životne sredine Goran Trivan barem deklarativno ne učestvuje u „majmunskim poslovima“ jer je, kako tvrdi, protiv izgradnji MHE u zaštićenim zonama, i najavljuje novi zakon koji bi to zabranio.
Međutim, uništavanje reka se nastavlja i očito je da vlast zasada nije spremna da ispuni zahteve i preporuke građana, nepodeljene stručne javnosti i evropske Energetske zajednice da se odmah obustavi izgradnja dok se ne reše otvorena pitanja. Energetska zajednica u svom saopštenju od 13. novembra jedino je od svih zemalja pomenula Srbiju, navodeći da trenutno razmatra žalbe koje stižu iz naše zemlje. Konstatuje se da je učešće javnosti sastavni i neophodni deo procedura procene uticaja MHE na životnu sredinu, a to učešće mora biti osigurano i dokazano. Ističe se da je nepoštovanje ove obaveze osnov da se ospore do sada dobijene dozvole.
„Obavezu da sprovedu ove procedure imaju državne institucije“, poručuje jasno Energetska zajednica.
U saopštenju se ističe i da suprotstavljanje lokalnog stanovništva investitori i vlasti treba da shvate veoma ozbiljno, kao i da je Sekretarijat EZ spreman da posreduje u razgovorima suprotstavljenih strana. Napominje se i da ukoliko postoje značajni negativni efekti na životnu sredinu – mora biti izvršena procena uticaja na ljude, biljke, životinje, reke, vazduh, klimu, kulturno nasleđe.
Inače je Igor Šoltes, zamenik predsedavajućeg Delegacije parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU i pripadnik Grupe zelenih u Evropskoj skupštini, za NIN od 20. septembra (tekst Burazerska ekologija) izjavio da MHE ne treba graditi u zaštićenim zonama, da vlasti moraju da slušaju lokalno stanovništvo, i da će to pitanje biti postavljeno tokom pregovora o pristupanju.
Evropska Energetska zajednica sada je takođe poslala jasnu poruku; „Projekat izgradnje MHE može biti nastavljen samo ako se uspostave mere za to da se izbegnu, umanje ili, ako je moguće, uklone glavni neželjeni efekti.“ Ovo upozorenje EZ je izašlo u danu kada su meštani Rakite telima štitili svoje selo i reku uprkos privatnom obezbeđenju koje je angažovao investitor, ali i policiji koja je bila na strani vlasnika MHE. Vlast ne samo da ignoriše meštane Rakite nego je ignorisala i građane brojnih mesta čije su reke već uništene - Jošanička reka (padine Kopaonika), Bistrica (okolina Nove Varoši), Crnovrška reka (Stara planina)...
Autor:Vuk Z. Cvijić
Foto:Dušan Milenković
Foto:Dušan Milenković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a
Putovao sa Zelenog Venca do Banovog Brda sat i po vremena...
(, 30. novembar 2018 17:37)-komentar
Zivot i rad u Beogradu polako ali sigurno postaje jako mukotrpan i recima neopisivo bolan ne samo zbog katastrofalnog prevoza koji svake godine sve gori i gori vec i zbog ostalih vrsti guzvi kako na u prevozu tako i u svakoj instituciji,prodavnici bilo gde da udjem posta,banka,drzavna firma cekam red po sat vreman a koji su slicni onima u Bangladesu ili najgorim africkim drzavama.Juce dosao kolima iz Zemuna od Hotela Jugoslavija do Brankovog mosta zakrecenje saobracaja sat vremena smo bili u koloni 5km/sat putujemo.Dakle nije vise samo problem i prevoz i autobusi i automobili su ista prica mozda 10-15 minuta brze se stigne ali ne vise od toga.A ko ide autom ide benzin ide parking 90min/svakih sat vremena ide amortizacija auta a plata 29 hiljada/240 eura mesecno pa ti racunaj koliko ti ostaje.
Neko moje vidjenje i iskustvo ne mora da znaci da sam upravo pricam ono sto dozivaljam svakog dana kao poreski obveznik i korisnik mesecne karte za Beogradski GSP.
Iskreno razmisljam da u 55-oj godini krenem sa ucenjem stranih jezika i da se jednom zauvek otkacim od ove bulumente i od drzave i od grada i od ovog naroda koji samo cuti i trpi sta god mu radio narod samo cuti i trpi.
Пријавите се на:
Постови (Atom)