Može li Srbija da ima boljeg predsednika od ovog i ovakvog Tomislava Nikolića?

Svetislav Basara

Znači, ponašanje velikih sila i ostalih država sveta prema Srbiji zavisilo je od utiska koji je Nikolić ostavio na svetske državnike i njegove harizme. Harizme, dakle, polupismenog primitivca sa pod starost na urnebesan način stečenom diplomom, podlaca čija su najveća moralna dostignuća javno radovanje na televiziji što je ubijen Slavko Ćuruvija i upozorenje Zoranu Đinđiću neposredno pre atentata da je i Tito pred smrt imao problem sa nogom; ratnog huškača, trgovca tuđom krvlju i životima koji je 22. marta 1999. sa skupštinske govornice urlao da će, čim na Srbiju padne prva NATO bomba, biti na liniji fronta sa svojim sinovima - posle je ceo rat proveo šetajući po beogradskim Terazijama sa div-junacima, kumom i idolom Šešeljem i doglavnikom Vučićem, braneći novoosvojeni stan na Novom Beogradu od ar i po kojim ga je častio Slobodan Milošević (stan je, istina, dugo zarađivao, huškajući ljude u ratove kao radikal još od Hrvatske i Bosne); harizme poštenog srpskog domaćina koji je stančugama i kućama zbrinuo porodicu koju kaže da je zapostavio zbog služenja dobrobiti srpskog naroda, koji gradi crkvu na svom imanju u Bajčetini, a sve od skromne poslaničko-predsedničke plate, uz ženu koja nije zaposlena. Uprebodobio se, doduše, Nikolić kao predsednik, pa makar nije javno psovao kao kočijaš, što je ranije sa ponosom radio, ali je normalan čovek za prethodnih pet godina morao da bezbroj puta pocrveni od transfera sramote zbog gluposti koje je on u susretu sa strancima izgovarao.

Može li, dakle, Srbija da ima boljeg predsednika od ovog i ovakvog Tomislava Nikolića?

Nastavak teksta čitajte na:

 http://kolumneinfo.blogspot.com/2016/12/ecce-homo.html