Pera Markovic (Facebook)
Putovanje vozom u Srbiji je sasvim perverzno iskustvo.
Sa jedne strane, novi vozovi (i motorni i elektromotorni) imaju izgled lepih prigradskih vozova, za linije do oko 400 km u pravcu. Udobna i čista sedišta, displeji sa nazivima stanica i brzinom kretanja voza, vrata koja se otvaraju prema potrebama putnika, čisti toaleti... Pravi 21. vek.
Sa druge strane, pruge često omogućuju brzinu samo do 30-40 km/h, pa i sporije. Sasvim je komično čitati na displeju brzinu od 20 km/h, koja traje pola sata ili i duže (tzv. spore sekcije pruga).
Apsurd je neizbežan utisak. Kada je putovanje takvo da ostavlja dovoljno vremena (dakle, ništa poslovno, niti tesni rokovi) putovanje vozom je skroz zabavno, čak i za one koji ne mogu da spavaju u njemu.
Sa jedne strane, novi vozovi (i motorni i elektromotorni) imaju izgled lepih prigradskih vozova, za linije do oko 400 km u pravcu. Udobna i čista sedišta, displeji sa nazivima stanica i brzinom kretanja voza, vrata koja se otvaraju prema potrebama putnika, čisti toaleti... Pravi 21. vek.
Sa druge strane, pruge često omogućuju brzinu samo do 30-40 km/h, pa i sporije. Sasvim je komično čitati na displeju brzinu od 20 km/h, koja traje pola sata ili i duže (tzv. spore sekcije pruga).
Apsurd je neizbežan utisak. Kada je putovanje takvo da ostavlja dovoljno vremena (dakle, ništa poslovno, niti tesni rokovi) putovanje vozom je skroz zabavno, čak i za one koji ne mogu da spavaju u njemu.
Нема коментара:
Постави коментар