Marko Antić
Bila je subota ujutru. Majka mi je dala novac za dva peciva i
jogurt. Ja svoju lovu maltene i nisam imao. Sebi nisam kupio ništa da
bih imao za kafetin. Pošao sam u apoteku i sreo najboljeg druga iz
osnovne. Terali smo zajebanciju da ublažimo muku. Potom smo govorili o
depresiji, vitaminu D i teškoj vodi, kupovnoj i česmovači. Naišla je
naša razredna iz osnovne. Predavala nam je fizičko vaspitanje. Vukla je
kolica sa torbom sa pijace. Imala je oko 80 a mi 37 godina.
- Znam da sam vam govorila da me ne lažete da bih mogla da vam
pomognem, ali sada u životu morate i pomalo da lažete da biste uspeli.
Ćutali smo. Rekao sam joj da ne umem. Ništa mi nije odgovorila. Raspitivala se za nas i druge učenike. Sve neuspeh do neuspeha. Večiti apsolvent, nema posao, nije se oženio. Počela je priče od 1963. pa nadalje. Morao sam da idem. Nisam mogao da izdržim.
Kod kuće sam hteo da odložim jogurt u frižider. Iz frižidera je izašao premijer – predsednik i zauzeo ceo moj dvosed. Nisam se mnogo iznenadio. Zavalio se i izvukao džoint. Zatvorio sam frižider i seo na stolicu do njega. Progovorio je:
- Drugi su mi ovo smotali. Ja se time nisam bavio. Meni je prvi put da probam a tebi nije, ali nema veze. Znam za tvoju razrednu. Gospođa je u pravu. Ne smeš da im oduzmeš svu nadu, moraš da lažeš. Pa koliko ispuniš – ispuniš. I moraš da se uživiš u ulogu, da veruješ u to. Nema veze što nije istina. Ne želi raja da čuje da smo propali, raja to zna. Raja želi da čuje laž. Kao, nešto će da se desi. Jer raja je lakoverna ili ima interes. A metode mi ne dovodi u pitanje, pa valjda znaš gde živiš, čoveče. Nisi valjda lud?! Hajde, povuci pa dodaj. Uzmi dim, nikad nije kasno da se menjaš. I da budeš aktivan. Mada, za tebe možda i jeste kasno. Uzmi dim.
Povukao sam dim, dodao mu džoint i trudio se da dođem do daha. Pitao sam se koliko sam normalan. Možda nije moje vreme. Ili sam jednostavno previše dobar. Možda ću na Goli Otok za par minuta.
Ko zna.
Ćutali smo. Rekao sam joj da ne umem. Ništa mi nije odgovorila. Raspitivala se za nas i druge učenike. Sve neuspeh do neuspeha. Večiti apsolvent, nema posao, nije se oženio. Počela je priče od 1963. pa nadalje. Morao sam da idem. Nisam mogao da izdržim.
Kod kuće sam hteo da odložim jogurt u frižider. Iz frižidera je izašao premijer – predsednik i zauzeo ceo moj dvosed. Nisam se mnogo iznenadio. Zavalio se i izvukao džoint. Zatvorio sam frižider i seo na stolicu do njega. Progovorio je:
- Drugi su mi ovo smotali. Ja se time nisam bavio. Meni je prvi put da probam a tebi nije, ali nema veze. Znam za tvoju razrednu. Gospođa je u pravu. Ne smeš da im oduzmeš svu nadu, moraš da lažeš. Pa koliko ispuniš – ispuniš. I moraš da se uživiš u ulogu, da veruješ u to. Nema veze što nije istina. Ne želi raja da čuje da smo propali, raja to zna. Raja želi da čuje laž. Kao, nešto će da se desi. Jer raja je lakoverna ili ima interes. A metode mi ne dovodi u pitanje, pa valjda znaš gde živiš, čoveče. Nisi valjda lud?! Hajde, povuci pa dodaj. Uzmi dim, nikad nije kasno da se menjaš. I da budeš aktivan. Mada, za tebe možda i jeste kasno. Uzmi dim.
Povukao sam dim, dodao mu džoint i trudio se da dođem do daha. Pitao sam se koliko sam normalan. Možda nije moje vreme. Ili sam jednostavno previše dobar. Možda ću na Goli Otok za par minuta.
Ko zna.
Нема коментара:
Постави коментар