Vito Raski
Eh, da je samo Vase selo, gospodine Milenkovicu, sto kazu nasi stari, ni po jada, nego bez malo, ce, po onome kako nam statistika kaze, a ona je ovoga puta u pravu, i ne laze, da ce mal' te ne cela nasa, nekada seljacka zemlja sa selima punim zivota: decje radosti, poletne mladosti i vrdnih ruku sredovecnih seoskih neimcara, postati zakorovljena, neobradjena sa zatrtim stazama i bogazama. Tamo gde nema naroda nema ni poja ptica, laveza pasa, mukanje goveda, rzanje konja, blejanje ovaca.. Jednostavno receno: NEMA ZIVOTA. A kad njega nema, kako se onda nadati da imamo drzavu, koju nam drugi otimaju, rasparcavaju, pretvaraju u svoje vilajete?
Rodjen sam ispod Golije, i jednom prilikom nadjoh se posle poprilicno godina u rodnom selu u kome se ZIVELO. Stric mi, Paun rece:
"E, vidis ovo nase selo? Nekad smo krcili sumu i stvarali njive i livade. Doci ce vreme kad ce ovo opet biti sve pod sumom, kao sto je bilo pre naseg dolaska". I bi tako. Selo zaraste u kleke, borove, bukve i razno siblje.
Нема коментара:
Постави коментар