Prođoh Levač, prođoh Šumadiju

Seosko dvorište: Kijevo, Batočina (foto-priča)

Kada si u selu onda susret sa ovcama i ne predstavlja veliko iznenađenje jer to je njihov ambijent.

Pored ovaca u seoskom dvorištu su bile i kokoške. Za razliku od ovaca, one se nisu razbežale kada su me ugledale već su nastavile mirno da kljucaju zrnevje po dvorištu.

  Pored plašljivih ovaca i drčnih kokošaka u seoskom dvorištu je bilo i šareno mače.

Stajalo je na drvenoj ogradi i nešto vrebalo. I pored krhkosti, mače je ostavljalo utisak lovca, surovog lovca.

 

Za mačke i mačiće seoski ambijent je verovatno pravo mesto. Sredina u kojoj se oni osećaju kao riba u vodi... Eto, to je zajedničko ribama, mačkama i mačićima.

O MESTU:  

Kijevo je naselje u Srbiji u opštini Batočina u Šumadijskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 549 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 699 stanovnika).

(izvor --- VIKIPEDIJA)

FOTO-PRIČA - Seosko dvorište sa baštom... Negde u Srbiji... Negde u Šumadiji...

TEKST I FOTO - Z. I.

U seoskom dvorištu ima i cveća. Ono je obično u bašti, iza kuće, izmešano sa povrćem: paradajzom, lukom, krompirom, kupusom... Dok su nešto dublje u bašti vitke i visoke stabljike kukuruza.

Svi su tu u skladnoj zajednici. Povrće, voće, cveće... U zelenoj zajednici jer su biljke uglavnom zelene. To je njihova omiljena boja. Neka vrsta mimikrije.

Ne, nisam ubrao nijedan cvet! Tek sam objektivom foto-aparata nežno pomilovao njihove šarene glavice, i produžio dalje.

Cveće je ostalo u seoskoj bašti da sačeka jesen. Surovu balkansku jesen.

PRVI MAJ 2014: DOMAĆINSKA KUĆA

Autor teksta - Momčilo Todorović (Kragujevac)

Svake godine, pa i tako ove, za Prvi maj međunarodni praznik rada, vrata toplog doma Milanović, Dušice i Milutina iz Velikih Pčelica nadomak Kragujevca, otvorena su za prijatelje, ali i za putnike namernike. Oni nastavljaju dugogodišnju tradiciju stečenu u Crvenoj Zastavi gde su nekada radili i proslavljali Prvomajske praznike.
Za dvoje izuzetno vrednih i poštovanih domacina, Uranak znači mnogo jer se tog dana posebno raduju dolasku prijatelja, ali i putnika namernika koji bezmalo svakodnevno posećuju njihovu kuću.
Na padinama Gledićkih planina, u prelepo uređenom dvoristu,u letnjikovcu,u cik zore na stolu cekali su nas bogato pripremljeni specijaliteti. Uz tople reci dobrodoslice,izrecene iz srca domacice Dusice,Milutin nas je ponudio domacom rakijom,,,Drenovacom" ispecenom u njegovom kazanu i jos nekoliko lekovitih napitaka,za koje smo prvi put culi..Iako je bilo veoma rano,nismo mogli da odolimo,ako se zna da je prvomajski Uranak.Prijateljstva se cuvaju i neguju,kaze Srba Srejic,..Posle neuspelog Uranka na Šumarickom jezeru,boravak i slavlje u kuci mojih prijatelja,ostace mi u dugom sećanju. Ima se čemu Srbija radovati i nadati kada ima ovakve ljude poput porodice Milanović.

 

(izvor - FACEBOOK)

Kragujevac

1. Kragujevac

Kragujevac je sa 179.417 stanovnika na teritoriji Grada, prema popisu iz 2011, i 150.835 u samom gradskom naselju četvrti grad po veličini u Srbiji (ne računajući Kosovo i Metohiju), i sedište Šumadijskog okruga, a nalazi se oko 120 kilometara južno od Beograda.

Kragujevac je značajan privredni, kulturni, obrazovni i zdravstveni centar Šumadije, Pomoravlja i susednih regiona. Makroregionalni je centar za regione: Čačka, Kraljeva, Užica, Jagodine, Kruševca, Smedereva, Požarevca i severnog Kosova. Do 1990. godine Kragujevac je bio 5. grad po razvijenosti u SFRJ odmah posle slovenačkih gradova. Početkom 1990-ih godina grad postaje jedan od siromašnijih gradova u Srbiji. Danas je Kragujevac ponovo jedan od najjačih administrativnih, kulturnih, finansijskih, industrijskih i političkih centara u Srbiji.

  (iz VIKIPEDIJE)

2. Ko je sada na vrhu solitera?!

Nedavno sam posetio grad u kom sam odrastao, pa sam fotografisao soliter u kome sam nekada stanovao. Takva prilika se ne pruža tako često. Jednom u dve-tri godine, možda i ređe.

Stanovao sam na poslednjem spratu, devetom. Na vrhu solitera. Sa te pozicije se čitav grad video!

Prošle su godine, decenije... I čak i da sam ostao da živim u rodnom gradu - ne bih više bio na vrhu. Jer sada su na vrhu oni koji stanuju na desetom, a ne na devetom spratu.

A, eto, ja više volim neparne nego parne brojeve, i nikada ne bih pristao da stanujem na desetom spratu.

3. Prolazite, prolazite...

Prolaznici prolaze gradom dok ja u poslastičarnici sedim potpuno sam. Toliko sam da slobodno mogu da kažem: 

"Ja sam sam... Prokleto sam..." Ali, ko za to mari?!

Za razliku od mene, prolaznici su opušteni, zadovoljni. Spuštaju se niz ulicu dok se njihova tela, kao u nekom plesu, gibaju levo i desno...

4. Samoproglašeni administrator

Ponekad se i tako nešto dogodi: da grupa na Facebooku ostane bez administratora.
Postoji grupa i nekoliko članova, ali Administrator je odlučio da odustane od dalje avanture.
Da li je to kraj grupe? Da li se ona se gasi, nestaje, kao i sećanja na leto kada se gluvarilo u gradskom Parku na kraju grada...
Ti tinejdžeri (slučajno?!) iz mog rodnog grada: možda su upravo te godine maturirali ili nisu imali novca da odu na letovanje, i Grad im je bio SVE! APSOLUTNO SVE... Srpski grad, i meni dobro znan...
Mogu Vam reći kako se grupa zove: Sreten Mladenović Mika 1916-1942. Ispisane godine jesu godine rođenja i smrti S. M. Mike narodnog heroja. Nije ih imao previše: dvadeset i šest.
Nešto je značio u jednom vremenu. Međutim, TO vreme se istrošilo, i u NEW AGE-u ON ništa nije značio. Neko je procenio da su ideali za koje se S. M. Mika borio i umro bili LAŽNI.
Zato niko nije vodio računa o njegovoj bisti u Velikom gradskom parku... Kao u priči o "Tužnom princu" Oskara Vajlda...
Tako sam postao administrator Mikine grupe na Facebooku...
Grupe koja je isfurala svoj fazon, izgubila svrhu, i može mirno da se ugasi, nestane.
Sada kada je dobila administratora i nekoliko novih članova možda će opstati još neko vreme?
Možda?

 5. Skver (scena iz filma KRVAVA BAJKA)

ONE godine kada sam napustio Kragujevac, na skveru kod današnjeg hotela Zelengora, se nalazila ratna mapa Evrope iz 1941. godine. 

U gradu se snimao film o streljanju u Šumaricama i za potrebe filma skver je preuređen da izgleda kako je izgledao u jesen 1941. godine. Bilo je u tome nečeg grotesknog: da se u komunističkoj Srbiji mesecima (film je odavno bio završen, održana je i svečana premijera) šepuri mapa koja prikazuje pobede i napredovanja nemačke fašističke vojske.

Putovanja po Srbiji

Foto No. 1

Fotografije i sam čin fotografisanja su u uskoj vezi sa putovanjima. Kada nema putovanja, onda nema ni fotografija! Nije neka mudrost, ali je istina.
Mada su, u suštini, moja putovanja skromna. Nema tu nikakvih hotela i motela, aviona, brodova ili superbrzih vozova. 

Uglavnom su to posete rođacima južno i severno od Beograda...

 2. Šumadija

Posle mog povratka iz Šumadije, zavladalo je zatišje. U folderu "My Pictures" nema novih podfoldera što znači da nema ni novih fotografija. A kada nema fotografija, nema ni priče o njima.