Odavno
me nešto nije toliko porazilo i, kao pripadnika srpskog naroda,
ponizilo, kao taj nesrećni ruski šinobus, malo veći od španskog
tramvaja, obojen u boje zastave i ispisan porukom da je Kosovo srpsko,
na onoliko jezika koliko ih ima na "Google prevodiocu". Bilo je tu i
pravopisnih i gramatičkih grešaka na koje se fokusirao deo štampe
prethodnih dana; ali čak i ako zanemarimo slučajan, ili nameran propust
jednačenja suglasnika po zvučnosti (B prelazi u P, obezvučavanje), postavlja
se pitanje šta se želi poručiti kad se kaže: "Kosovo je srb(p)sko!" Da
li je to opet stara priča o uspostavljanju nekakvog aparthejda i
dominacije srpske nacije, ili je poruka "samo" to da je Kosovo deo
Srbije, kao građanske, sekularne i demokratske, multinacionalne države?
Pa zašto onda, za ime Boga, barem nije iskorišćen, takođe puno rabljeni
slogan: "Kosovo je Srbija!"
A kad su već trošene pare poreskih obveznika za bojadisanje šinobusa, moglo je to i drugačije... (Ali opet je, naravno, propuštena prilika...) Zamislite (zatvorite oči, nije teško) da su na vozu bile zastave Srbije i Albanije, a natpisi: "Kosovo, zajednički dom Srba i Albanaca", "Kosovski Srbi, za mir u regionu", "Kosovo, evropska regija"... i slične. Pa zar to ne bi imalo podršku u celom svetu, a ne samo u "Dverima" i "Srpskoj radikalnoj stranci"? Pa zar se za to, majku mu, nisu i Vučić i Rama založili?!
Ali, ne. Šinobus koji je proglašen za voz, išaran je kako je išaran, a iznutra živopisan kopijama fresaka neprocenjive vrednosti iz kosovskih srpskih manastira, jer je, eto, ideja da taj vozić promoviše našu kulturu na Kosovu. I zaista, ispalo je onako kako i jeste, da su od srpske kulture na Kosovu ostali samo srednjovekovni spomenici, koje i ovako i onako štiti UNESCO, da nakon njih nema ničega, da je sve ono što Srbi mogu da ponude jedna putujuća crkva, pokretni kič, groteskna slika jednog, nekada ponosnog naroda, koji zaista više ne zna ni gde se nalazi, ni gde ide.
Putuj, Simonida, sva sreća da ti "iskopaše oči", barem da ne gledaš sve ovo...
A kad su već trošene pare poreskih obveznika za bojadisanje šinobusa, moglo je to i drugačije... (Ali opet je, naravno, propuštena prilika...) Zamislite (zatvorite oči, nije teško) da su na vozu bile zastave Srbije i Albanije, a natpisi: "Kosovo, zajednički dom Srba i Albanaca", "Kosovski Srbi, za mir u regionu", "Kosovo, evropska regija"... i slične. Pa zar to ne bi imalo podršku u celom svetu, a ne samo u "Dverima" i "Srpskoj radikalnoj stranci"? Pa zar se za to, majku mu, nisu i Vučić i Rama založili?!
Ali, ne. Šinobus koji je proglašen za voz, išaran je kako je išaran, a iznutra živopisan kopijama fresaka neprocenjive vrednosti iz kosovskih srpskih manastira, jer je, eto, ideja da taj vozić promoviše našu kulturu na Kosovu. I zaista, ispalo je onako kako i jeste, da su od srpske kulture na Kosovu ostali samo srednjovekovni spomenici, koje i ovako i onako štiti UNESCO, da nakon njih nema ničega, da je sve ono što Srbi mogu da ponude jedna putujuća crkva, pokretni kič, groteskna slika jednog, nekada ponosnog naroda, koji zaista više ne zna ni gde se nalazi, ni gde ide.
Putuj, Simonida, sva sreća da ti "iskopaše oči", barem da ne gledaš sve ovo...
Нема коментара:
Постави коментар