U Crepaji se uspešno proizvodi i takozvani šoder pasulj. Neobičnog izgleda, nalik na kamenje različite boje, kažu, ima odličan ukus i lekovita svojstva. Latinski Lathyrus sativus, ova mahunarka se inače vekovima uzgaja na području Hercegovine, isključivo Trebinja, gde ga zovu grah poljak. Ova biljka se u potpunosti prilagodila hercegovačkom podneblju, pa njen uzgoj nije uopšte težak. Zanimljivo je da za njenu proizvodnju nije potrebno đubrenje, niti zalivanje zemljišta, a ne bere se nego kosi, i to, kažu, u ranim jutarnjim satima, pre rose. Prema nekim predanjima, ova biljka je veoma dobra za kontrolisanje šećera u krvi, a priča se i da ima i druga lekovita svojstva, pa čak i u lečenju srčanih oboljenja. Sprema se kao običan pasulj, mada se kuva sa maslinovim uljem i povrćem, po ukusu.
U Hercegovini kažu da se njegova lekovita svojstva najbolje mogu osetiti tako što se isprži kao kafa (u šišu, kako se zove sprava za prženje kafe na ovom području), onda se napitak skuva i popije i čak se preporučuje da se jede i soc koji ostaje na dnu. Ovaj pasulj se u Indiji, na primer, osamdesetih godina sejao na 1,6 miliona hektara. Poljak se dobro prilagođava siromašnom i suvom tlu.
U Hercegovini kažu da se njegova lekovita svojstva najbolje mogu osetiti tako što se isprži kao kafa (u šišu, kako se zove sprava za prženje kafe na ovom području), onda se napitak skuva i popije i čak se preporučuje da se jede i soc koji ostaje na dnu. Ovaj pasulj se u Indiji, na primer, osamdesetih godina sejao na 1,6 miliona hektara. Poljak se dobro prilagođava siromašnom i suvom tlu.
Нема коментара:
Постави коментар