Kakva bre sreća, ovo je Srbija

Prvo je stigla poruka, onda se javio poštar... Kulturno je sačekao da preuzmem pošiljku pa tek onda počeo da bogoradi... Nabrajao je i ćelave gume koje ima, i lance koje nema, i sam sebe jer mu je dispečer rekao da izabere u koje će ulice a u koje neće da dostavi... 

Novopridošli komšija kao da je čekao znak za start, odmah se džipom preprečio preko puta iako je mogao da sačeka tih nekoliko minuta... Ostadoše oni da se nadglasavaju čije je prvenstvo i ko će koga prvo da gura... I sve bi to bilo normaljno što Rusi kažu, pa pobogu januar je, sneg, poledica... Sve bi bilo uobičajeno da desetak minuta ranije komšinica nije otišla na posao jugićem, baš tim istim putem... 

Dok sam čekala na raskršću, nekih tristotinak metara od kuće, prošla je kraj mene i mahnula mi nasmejana, otškrinula prozor, poželela mi sreću u ovoj godini... 

I, zamalo da zaboravim, kada sam ja isto poželela poštaru samo mu je prešao grč preko lica i kiselo se nasmejao, a komšija sa džipom je promrmljao: 

„Kakva bre sreća, ovo je Srbija“...

(izvor - FACEBOOK)